Druga i najbolja Sterijina komedija karaktera je Tvrdica ili Kir - Janja (1837), u kojoj je Sterija dramski uobličio lik Grka, tvrdice i spekulanta, zelenaša i fanatičnog poklonika novca. Kir - Janja, bolesno pohlepan za zlatom, tipičan je i specifično vojvođanski pretstavnik ere prvobitne akumulacije kapitala u Sterijino doba. Sav u opsesiji novca, fatalno opterećen težnjom za sticanjem, pretvorivši tako novac od sredstva u cilj i u jedini smisao života, u najvišu životnu vrijednost prema kojoj se odmjeravaju sve ostale moralne, intelektualne i društvene vrijednosti, Kir - Janja gubi zdravu i normalnu životnu logiku, izopačava svoj ljudski lik, deformiše se moralno i postaje bolesno čudovište i razoren duh. U toj svojoj strasti, u kultu novca, slijep i izgubljen za sve ostale manifestacije i aktivnosti porodičnog i društvenog života, on se tragično sukobljava sa ljudima i problemima i postaje žalosno smiješan, čiftinski ograničen i slabićki bijedan, nespretan, plašljiv, začudno lakovjeran i naivan, ali uvijek bez ponosa, nizak, samoživ i nečovječan.
On je bez razmišljanja i bez imalo griže savjesti spreman da žrtvuje sreću svoje jedinice Katice dajući je starom "bogatom" Kir - Dimi samo da ne bi morao uz kćer dati i miraz. Starom i vjernom sluzi Petru naplaćuje uže, iako mu je sluga, prerezavši uže; spasao konja iz požara. - Zbog nerazumnog upravljanja imetkom iscurilo mu je sirće, srušila se dotrajala šupa i ubila konja, a zbog nezasitne i prljave spekulacije uspljesnivilo mu se žito. - Kir - Janja je sjajna umjetnička figura rađena rukom velikog majstora, umjetnika koji svoj lik svestrano osvjetljava. On je Kir - Janju stavio u gro plan ovog komada, onako prirodna, psihološki produbljena, natopljena lokalnom bojom i atmosferom vremena, reljefna i impresivna u njegovoj snažnoj životnoj uvjerljivosti i umjetničkoj sugestivnosti. Jedino je nešto skučen svojim grčkim žargonom i ograničen sredinom, vojvođanskim ambijentom. On je studiozno izdignut tip, određen jednom etapom u ekonomskom razvitku vojvođanskog trgovačkog reda, u kome su naročito doseljeni Grci i Cincari igrali vidnu poslovnu ulogu. I ostale ličnosti, iako služe najviše zato da se Kir - Janja do kraja psihološki i mentalno izjasni, dane su živo i plastično, osim Mišića koji je prilično bezbojan i nedovoljno izrazit lik. - Radnja prirodno izvire iz unutrašnje karakteristike oštro suprostavljenih ličnosti i živo je pokretana njihovim strastima, težnjama i interesima.
Kir - Janju su poredili sa Molierovim Harpagonom. Sterijin lik je ispao malen u odnosu na monumentalnost i univerzalnost Molijerova lika, ali su zato u Kir - Janji, kao specifično našem tipu; bujni i svježi naši životni sokovi. Zato on važi kao bogato svjedočanstvo jedne značajne etape u razvitku našeg vojvođanskog društva. Kir - Janja je toliko realan i tako snažno realistički dat da je Sterijin otac, - po jednoj anegdoti, - pročitavši ovo djelo, u liku Kir - Janje prepoznao sebe i negodujući rekao: - Raniš pas da ti ujedi!
Novac je demon koji zavlada čovekom toliko da mu se ovaj ponekad predaje bez ostatka. On je moć i propast. Zaslepljenost novcem su upravo reči koje povezuju Harpagona i Kir Janju, koji ih čine tako sličnim i koji objašnjavaju zašto su oni baš to što jestu - tvrdice.
Harpagon i Kir Janja su dva veoma slična lika - zavolevši zlatnu paru, izgubili su osećaj za život, porodicu, ljude oko sebe. Zaboravili su norme ljudskog ponašanja i oteli se iz društvene zajednice, zaklevši se svojoj opsesiji da će zauvek braniti novac životom.
Pohlepa, sebičnost, obožavanje bogatstva osobine su koje nose oba lika. Zbog tih svojih osobina oni počinju da sumnjaju u ceo svet oko sebe, smatraju svakog nepoverljivim, čak lopovom ili ubicom. Predaleko su otišli u svojoj ljubavi, možemo je sada već nazvati slobodno opsesija.
svojih osobina oni počinju da sumnjaju u ceo svet oko sebe, smatraju svakog nepoverljivim, čak lopovom ili ubicom. Predaleko su otišli u svojoj ljubavi, možemo je sada već nazvati slobodno opsesija.
Obe tvrdice smatraju davanje novca svojim najvećim gubitkom i obojca imaju malo patrijahalnih osećanja u sebi, jer svoje ćerke žele da udaju za matore bogataše, smatrajući da otac najbolje zna, ili je to samo prevelika ljubav za novcem?!
Harpagon i Kir Janja prolaze kroz niz tragičnih i komičnih okolnosti, ostajući verni pari i braneći je srcem, i ponašaju se veoma slično u sličnim situacijama, u ostalom, koliko razlilite tvrdice mogu biti? Ipak mislim da je Kir Janja na višem nivou društveno – porodične svesti, jer on ipak pokazuje trunku osećanja prema ženi Juci i ćerci Katici, osećajući se ljubomorno u prisustvu notarijusa Mišića, a mislim da je čak prošao kroz malu katarzu (katarza - pročišćenje kroz patnju), dok Harpagon ipak ostaje večno zarobljen u svetu materijalnih vrednosti, toliko da ga čak ni neverovatna saznanja, dešavanja i svadbene odluke svoje dece u poslednjim trenucima ove drame nisu nimalo odvukle od svoje bezgranične želje : da vidi svoj dragi novac.
Kir janja strahuje da će ga Juca prevariti sa mladjim. Kad treba da bira izmedju novca i žene ipak bira novac. Na kraju daje Jucu, a ne novac.
Obojca su skloni maldim ženama, zato što imaju novac, time ih pridobijaju. Obojca su despoti, prema slugama se ophode grubo, surovo. Kir Janja drži Petra jer ne mora da ga plaća, star je.
Komika izvire iz neuskladjenosti izmedju patnje i razloga za patnju. Ta patnja je suvišna i komična. Obojca su uznemireni, strahuju da će umreti siromašni, a žale se na svet, kako je iskvaren. Kir Dima je namagarčio Kir Janju, nemilosrdniji je. Kir Janja će ukrasti deo šminke od žene, a Harpagonovi konji su mršavi.
Kir Janja u sobi u kovčegu drži novac, a harpagon u bašti isto u kovčegu.
Sve troškove svadbe plaća Anseli.
U komediji Kir Janja dat je lik negativnog komičnog junaka kojem je strast prema novcu deformisala ljudski lik. To je komedija karaktera, jer je dat karakter tvrdice. Smešno u komediji proizilazi iz nesklada u ponašanju Kir Janje i kukanju da je propao, a veoma je bogat čovek. Lik je individualiziran posebnim grčko - srpskom žargonom jer je Sterija zapazio da su nosioci prve akumulacije kapitala u njegovom Vršcu bili grčki trgovci, tako da su odigrali pozitivnu ulogu.
Sterija, bez i najmanje sumnje, jeste naš savremenik. Za razliku od Vuka koji, pri pomenu ovog imena, najpre pomisli na Rodoljupce, ja prvo pomislim na Pokondirenu tikvu, a onda na Kir janju. Bez obzira što je, na primer, inspiraciju za Kir Janju Sterija mogao naći najpre kod Molijera (tvrdica), jednako je verovatno da je prototip za Kir janju nađen i u neposrednom životu ljudi svog vremena, među trgovcima i zanatlijama, među kojima je bilo mnogo Cincara i Grka, dobro poznatih po štedljivosti i tvrdičluku. Tako je i sa ostalim karakterima koje pokazuje. Kir Janja je najpopularnija i književni najsnažnija Sterijina komedija. Kir Janja je u drugom braku sa mladom ženom koja je očekivala da joj njegov imetak pruži lep i srećan život. Pored žene Juce, sa njim su i njegova kćer Katica iz prvog braka i nagluvi sluga Petar. Strast tvrdičenja je unakazila dušu Kir Janje, on je komično nesrećan zbog pojedenog hleba u kući. Zatim je očajan kada treba da isplati slugu pa u proračunu ozbiljno utvrđuje da je sluga njemu dužan. On štedi na najnužnijim potrebama pa za posledicu ima ogromnu štetu: dotrajala štala se ruši i ubija konje, a zbog neispravne slavine ističe sirće. On je tvrdica koji i rođnu kćer obećava svom vršnjaku po godinama zbog toga što ovaj neće da traži novac za nju. Kir Janja je oprezan i nepoverljiv prema ljudim, ali ipak biva nadobudan od Mišića koji uspeva da dobije njegvu kćer ali i njegov novac. Sterija je lik Kir janje izgrađivao kroz brojne scene u kojima se bolesna strast stalno ispoljavala i pretraživala. Takva scena je kada Kir Janja opijeno izgovara svoj monolog nad dukatima.
Kir Janja je lik koji je stvoren po uzoru na Harpagona, iz Molijerove ,,Tvrdice"..Tvrdicu si radio ako ne proshle, onda ove godine , negde na pochetku..Analiza likova francuske tvrdice se , maltene, poklapa sa Sterijinom.. Ne bi trebalo da ti bude teshko.
,,Kir Janja" je oshtra satira izopachenih karaktera i naravi.
Kir Janja ni ne bi bio smeshan lik da njegova shkrtost nije hiperbolisana. On shtedi na banalnim stvarima, hrani, garderobi, izuzetno je vezan za novac, naziva ga svojom decom, shkrt je do te mere da se dvoumi i kad mu Juca postavi ultimatum : ili da joj kupi sheshir, ili da se ona vrati svojoj majci..Zbog sitnichavosti je vishe izgubio nego shto je dobio( cenkao se za konje dok nisu izginuli, jer nije hteo da plati zidare da im naprave shupu; sirce je iscurelo, jer je predugo stajalo u podrumu.. Kao mito notaru Mishicu nudi jabuku:hahaha::mrgreen:-to je meni na'jachi deo i to teshka srca.. Komichno je i to shto se u njemu vodi bitka izmedju tvrdichluka i ljubomore , tj. posesivnosti prema Juci.. Naravno preovladava tvrdichluk..Ako ti se bash ne chita, a i jezik jeste malkice konfuzan , pomeshan sa grchkim, pogledaj "Kir Janju" sa Vojom Brajovicem u glavnoj ulozi.. Igra i Branimir Brstina kao notarosh..iii Josif Tatic, i ne znam ko josh.. Nisam bash skoro gledala, mozzda proshle , pretproshle ustvari godine, i umirala sam.. Veruj, nasmejacesh se dvaput vishe nego shto je pristojno. i iskristalisace ti se komichno kod Janje
No comments:
Post a Comment